Како технолошке компаније прикупљају податке?
Велике технолошке компаније, као нпр гоогле, Фацебоок и Амазон прикупљају корисничке податке на неколико начина. Ови подаци се могу прикупљати из интеракција које корисници имају са овим компанијама, као што су претраге на Гоогле-у, објаве на Фацебоок-у или куповине на Амазону. Подаци се такође могу прикупљати из извора трећих страна, као што су маркетиншке компаније, владине агенције и друштвени медији.
Прикупљени подаци могу укључивати информације као што су локација корисника, посећене веб странице, коришћени термини за претрагу, објаве на друштвеним мрежама, извршене куповине и интеракције са другим корисницима. Технолошке компаније користе ове податке за креирање корисничких профила, који се могу користити за циљање одређених реклама на сваког корисника.
Међутим, прикупљање података од стране технолошких компанија изазвало је забринутост за приватност корисника. Корисници можда нису свесни колико података се прикупља о њима или како се ти подаци користе. Поред тога, подаци се могу користити у злонамерне сврхе, као што су крађа идентитета или сајбер криминал.
У следећем делу чланка ћемо испитати како компаније користе ове податке за креирање циљаних реклама и ризике повезане са овом праксом.
Како велике технолошке компаније прикупљају наше податке?
Данас користимо све више технологија за наше свакодневне задатке. Паметни телефони, лаптопови и таблети су део нашег свакодневног живота. Међутим, ове технологије такође прикупљају податке о нашем понашању, преференцијама и навикама. Велике технолошке компаније користе ове податке за креирање циљаних реклама за потрошаче.
Велике технолошке компаније прикупљају ове податке из различитих извора, укључујући колачиће, информације о налогу и ИП адресе. Колачићи су датотеке које се чувају на нашим рачунарима које садрже информације о нашим навикама претраживања. Информације о налогу обухватају информације које дајемо веб локацијама када креирамо налог, као што су наше име, адреса е-поште и године. ИП адресе су јединствени бројеви који се додељују сваком уређају повезаном на Интернет.
Ове компаније затим користе ове податке за креирање циљаних реклама за потрошаче. Они анализирају прикупљене податке како би утврдили преференције потрошача и шаљу им огласе на основу њихових интересовања. На пример, ако потрошач тражи спортску обућу на Интернету, велике технолошке компаније могу том потрошачу да пошаљу рекламе за атлетске ципеле.
Ови циљани огласи могу изгледати корисни потрошачима, али такође изазивају забринутост за приватност. Потрошачи можда нису свесни количине прикупљених података о њима или им можда није пријатно да користе ове податке за креирање циљаних реклама. Зато је важно разумети како велике технолошке компаније прикупљају и користе наше податке, као и законе и прописе који регулишу приватност.
У следећем делу ћемо погледати законе и прописе о приватности широм света и упоредити разлике између земаља.
Како корисници могу заштитити своје личне податке?
Сада када смо видели како технолошке компаније користе наше личне податке и како владе и регулатори покушавају да заштите нашу приватност, хајде да видимо шта можемо да урадимо као корисници да заштитимо наше личне податке.
Прво, важно је да будемо свесни онога што делимо на мрежи. Друштвене мреже, апликације и веб странице могу прикупљати информације о нама, чак и ако им то изричито не дозволимо. Стога морамо бити свесни које информације делимо на мрежи и како се оне могу користити.
Тада можемо предузети кораке да ограничимо количину информација које делимо. На пример, можемо да ограничимо дозволе које дајемо апликацијама, да не делимо нашу локацију, да користимо адресе е-поште и екранска имена уместо нашег правог имена, и да не складиштимо осетљиве информације као што је наш број социјалног осигурања или наше информације о банкарству на мрежи.
Такође је важно редовно проверавати подешавања приватности наших налога на мрежи, ограничити информације које јавно делимо и ограничити приступ нашим налозима и уређајима коришћењем јаких лозинки и омогућавањем корака верификације са две стране.
На крају, можемо да користимо алате као што су блокатори огласа и екстензије прегледача да бисмо ограничили праћење на мрежи и прикупљање података од стране оглашивача и технолошких компанија.
Укратко, заштита наших личних података на мрежи је свакодневни посао. Свесни онога што делимо, ограничавајући количину информација које делимо и користећи алате за ограничавање онлајн праћења, можемо да заштитимо нашу приватност на мрежи.
